Лале, мед и млеко Башаида

Башаид, питомо село на северу Баната, праг општине Кикинда и друго по величини у истој. На мапи је можда мрва, али село по много чему заслужује да се помене и да се у њега сврати. А свратити се може чак са шест страна. Ако знамо да су четири стране света – шта рећи?! Премрежили смо наш завичај модерним путевима, па "хајд’ лагано".

Село су основали 1777. године Срби који су се у сеобама обрели око Ловрина (данашња Румунија), па се преселили на данашњу локацију. Насеље је изграђено по плану грофа Мерција – са ушореним кућама и улицама које се секу под правим углом.

Најстарији објекти су црква св. Николаја из 1833. године са највишим торњем у Банату, и Општинска кућа из 1834. која је и данас у функцији као Месна заједница и Месна канцеларија.

Данас центар красе модерна школа, амбуланта са апотеком, Дом културе, ватрогасни и ловачки дом, те бројни маркети, кафићи, пекаре и слични објекти потребни за функционисање живота. Сваке друге недеље у месецу у Башаиду се одржава вашар, што употпуњује снабдевање не само мештана, него и читавог региона. Вашар трећи по величини у Војводини.

Историја је доносила догађаје и односила жртве, а нас је задесило што и друге, а понекад и више од тога. Памти се и буна из 1848. у којој се једна од најтежих битака одиграла у Башаиду 24.04.1849. године (учесник је и Ђура Јакшић). Село је тешко страдало, а за сведочење о том догађају стоји на улазу у село споменик "Бели крст".

Два светска рата донела су своје недаће и нове жртве, а ослобођено село подигло је у центру споменик свим жртвама палим за слободу. Борба за бољи и праведнији живот, без обзира на идеологију, у Башаицима има свог поштоваоца. Дугогодишњи башаидски свештеник Светозар Тлајић је пред Други светски рат постао епископ Горњокарловачки (данас у Хрватској). Иако, упозорен да се склони остао је на бранику своје вере и рода и мучки је убијен. Српска православна црква га је хиротонисала за свеца - Свети Сава Плашки.

Башаид по последњем попису има око 3.500 становника, све саме Лале (тиме смо победили и Холанђане). Типични су: радни, благи, уредни, помало неповерљиви, несклони ризику и новотаријама. Углавном се баве земљорадњом. Има Башаид неколико модерних фарми, савремених ратара, повртара, пчелара... Да нам је само више деце – где би нам био крај!

Данас су Башаици познати по пољопривредним производима, меду, млеку ( нажалост приликом нерешеног откупа дешава се да га и бацају ), зејтину, ракији, вину, пециву, производњи текстила, сапуна... Но, нису они такви од јуче, већ од давнина. Тако је фамилија Биримац поклонила вранца идеалних пропорција кнезу Михајлу Обреновићу. Коњ је толико био леп за око да је послужио италијанском вајару Ерику Пацију као модел да фигуру кнеза Михајла изваја баш на том башаидском ајгиру. И данас Београђани кажу "Видимо се код коња" када треба да се нађу испред Народног позоришта.

Башаид је познат и по музичарима, браћа Лолић, Мишкови (Нинкови)... Многи певају песму "Еј, кад сам синоћ пошла из дућана", а ни не знају да је аутор песме башаидски поп Павле Димић.

Башаид је место у којем се организују промоције слика и књига својих и гостујућих писаца, сусрети драмских друштава, песничко надметање "Априлилијада", концерни наступи познатих уметника...

Многи кроз Башаид прођу, неки застану, ослушну, запишу... Тако је новинар Илија Туцић рекао и ово:

- Свето писмо каже да је човек створен у петак, на дан пролећне равнодневнице 5508. год. п.н.е. Када је створен Банаћанин – нисмо прочитали. Али, ако то икада угледамо, велике су шансе да и тај први Лала буде Башаидац.

Манифестација "Пословна капија" је прилика да их упознате на основу етнографије ( приказ уређења куће, ношње, обичаја...), пробањем банатског хлеба и колача, гурабија, салњака, штрудли, крофни и других пецива, неће недостајати ни сир ни домаћа ракија и вино, упознаћете се са башаидским цвећем, зејтином, сапуном и наравно са тамбурашима, а неки ће се провозати и каруцама.

23.4.2010.