Lale, med i mleko Bašaida

Bašaid, pitomo selo na severu Banata, prag opštine Kikinda i drugo po veličini u istoj. Na mapi je možda mrva, ali selo po mnogo čemu zaslužuje da se pomene i da se u njega svrati. A svratiti se može čak sa šest strana. Ako znamo da su četiri strane sveta – šta reći?! Premrežili smo naš zavičaj modernim putevima, pa "hajd’ lagano".

Selo su osnovali 1777. godine Srbi koji su se u seobama obreli oko Lovrina (današnja Rumunija), pa se preselili na današnju lokaciju. Naselje je izgrađeno po planu grofa Mercija – sa ušorenim kućama i ulicama koje se seku pod pravim uglom.

Najstariji objekti su crkva sv. Nikolaja iz 1833. godine sa najvišim tornjem u Banatu, i Opštinska kuća iz 1834. koja je i danas u funkciji kao Mesna zajednica i Mesna kancelarija.

Danas centar krase moderna škola, ambulanta sa apotekom, Dom kulture, vatrogasni i lovački dom, te brojni marketi, kafići, pekare i slični objekti potrebni za funkcionisanje života. Svake druge nedelje u mesecu u Bašaidu se održava vašar, što upotpunjuje snabdevanje ne samo meštana, nego i čitavog regiona. Vašar treći po veličini u Vojvodini.

Istorija je donosila događaje i odnosila žrtve, a nas je zadesilo što i druge, a ponekad i više od toga. Pamti se i buna iz 1848. u kojoj se jedna od najtežih bitaka odigrala u Bašaidu 24.04.1849. godine (učesnik je i Đura Jakšić). Selo je teško stradalo, a za svedočenje o tom događaju stoji na ulazu u selo spomenik "Beli krst".

Dva svetska rata donela su svoje nedaće i nove žrtve, a oslobođeno selo podiglo je u centru spomenik svim žrtvama palim za slobodu. Borba za bolji i pravedniji život, bez obzira na ideologiju, u Bašaicima ima svog poštovaoca. Dugogodišnji bašaidski sveštenik Svetozar Tlajić je pred Drugi svetski rat postao episkop Gornjokarlovački (danas u Hrvatskoj). Iako, upozoren da se skloni ostao je na braniku svoje vere i roda i mučki je ubijen. Srpska pravoslavna crkva ga je hirotonisala za sveca - Sveti Sava Plaški.

Bašaid po poslednjem popisu ima oko 3.500 stanovnika, sve same Lale (time smo pobedili i Holanđane). Tipični su: radni, blagi, uredni, pomalo nepoverljivi, neskloni riziku i novotarijama. Uglavnom se bave zemljoradnjom. Ima Bašaid nekoliko modernih farmi, savremenih ratara, povrtara, pčelara... Da nam je samo više dece – gde bi nam bio kraj!

Danas su Bašaici poznati po poljoprivrednim proizvodima, medu, mleku ( nažalost prilikom nerešenog otkupa dešava se da ga i bacaju ), zejtinu, rakiji, vinu, pecivu, proizvodnji tekstila, sapuna... No, nisu oni takvi od juče, već od davnina. Tako je familija Birimac poklonila vranca idealnih proporcija knezu Mihajlu Obrenoviću. Konj je toliko bio lep za oko da je poslužio italijanskom vajaru Eriku Paciju kao model da figuru kneza Mihajla izvaja baš na tom bašaidskom ajgiru. I danas Beograđani kažu "Vidimo se kod konja" kada treba da se nađu ispred Narodnog pozorišta.

Bašaid je poznat i po muzičarima, braća Lolić, Miškovi (Ninkovi)... Mnogi pevaju pesmu "Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana", a ni ne znaju da je autor pesme bašaidski pop Pavle Dimić.

Bašaid je mesto u kojem se organizuju promocije slika i knjiga svojih i gostujućih pisaca, susreti dramskih društava, pesničko nadmetanje "Aprililijada", koncerni nastupi poznatih umetnika...

Mnogi kroz Bašaid prođu, neki zastanu, oslušnu, zapišu... Tako je novinar Ilija Tucić rekao i ovo:

- Sveto pismo kaže da je čovek stvoren u petak, na dan prolećne ravnodnevnice 5508. god. p.n.e. Kada je stvoren Banaćanin – nismo pročitali. Ali, ako to ikada ugledamo, velike su šanse da i taj prvi Lala bude Bašaidac.

Manifestacija "Poslovna kapija" je prilika da ih upoznate na osnovu etnografije ( prikaz uređenja kuće, nošnje, običaja...), probanjem banatskog hleba i kolača, gurabija, salnjaka, štrudli, krofni i drugih peciva, neće nedostajati ni sir ni domaća rakija i vino, upoznaćete se sa bašaidskim cvećem, zejtinom, sapunom i naravno sa tamburašima, a neki će se provozati i karucama.

23.4.2010.